„Rome“ by HBO
TV serija „ROME“ u produkciji HBO i BBC rađena u dva serijala (2005. i 2007.godine) inspirisala me je da napišem ovaj tekst. Prva pomisao, kada sam počeo gledati ovu seriju, vratila me je u detinjstvo… U vreme kada smo imali par televizijskih kanala, i kada su se nedeljom popodne na TVB1 emitovali istorijski spektakli i velika filmska ostvarenja, kakava su bila „Juda Ben Hur“, „Spartacus“, „Cleopatra“… Bili su to filmovi koji su zajedno mogli gledati i deca i odrasli, koji su se gledali u jednom dahu, sa širokim kadrovima, pompeznom muzikom, neverovatnim brojem statista, velikim imenima Hollywood-a… Filmovi koji su se prepirčavali…
Novo vreme, nove tehnologije… Zaista se odmah primećuje kako sadašnji istorijski spektakli izgledaju neouporedivo ubedljiviji, realističniji, nekako napredniji. Novo vreme jeste donelo nove tehnologije, ali je izgubilo, čini mi se, onu draž spektakla! Nema više pom
peznih širokih kadrova sa hiljadama statista. Zamenili su ih kratki, monolitni kadrovi koji, kao virtualna realnost, potiču našu maštu da sami naslutimo veličinu i projektujemo je u svojoj mašti. Brutalne scene odsecanja delova tela, koje prate neverovatno realistični zvukovi, zverstva, mučenja i silovanja, krv u gejzirima i rekama, zamenili su ono što se samo naslućivalo u nekadašnjim istorijskim spektaklima. Ljubavne scene, strasni zagrljaji i nežna dodirivanja usnama glavnih aktera, koji su zaista izgledali kao filmske dive, zamenile su scene vulgarnog, nasilnog i grubog sexa, predstavljajući ga kao ponižavajući, animalni poriv. Hmmm… Možda sam samo nostalgično subjektivan, ali mi nedostaju ta stara filmska ostavrenja.
Vrativši se na TV seriju „ROME“, moram priznati da sam ipak iskreno uživao gledajući je sa svim prednostima i nedostacima koju nam nove tehnologije donose. Priznajem da sam ljubitelj istorije i filmskih ostvarenja koja slikovito i realno prikazuju neko davno prošlo vreme, a pogotovo ako je tema Stari vek i Drevni Rim. Pompeius Magnus, Gaius Julius Caesar, Marcus Antonius, Cicero, Marcus Junius Brutus, Octavianus Augustus…
Uskraćeni zahtevnim scenama sukobljavanja rimskih legija i pokoravanjima, ostao sam prilično začuđen prikazivanjem Cezara Imperatora u ne tako glamuroznom svetlu i ne kao takvu „veličinu“ kakvo sam ja ubeđenje imao. Takođe, prikazivanje Kleopatre kroz lik moderne francuske glumice prilično me je razočarao. Imam utisak da je Kleopatru, zaista, mogla glumiti samo Elizabeth Taylor. Čak je ni prelepa Monica Belluci nije uspela zaseniti tumačeći Kleopatru u novijim filmskim ostvarenjima. Sa druge strane, scena ubistva Cezara u Senatu od strane „pompej“-evaca predvođenih Brutom, na kraju prvog serijala (sezone) ostavila me je bez daha! Veoma upečatljiva i realistična scena, vredna svih nominacija i nagrada koje je ova serija dobila. Scene progona „julije“-vaca u vreme Pompeius Magnusa, te izbeglištvo „pompej“-evaca u vreme Gaius Julius Caesara su sjajno urađene i toliko realistično prikazuju ta dešavanja, da vas jednostavno usisaju u radnju filma, te se i vi, gledajući, osećate nekako progonjenim.
Zašto su nastavci velikih filmskih ostvarenja ili druge, treće i ko zna koje po redu sezone samo bleda kopija originala (izuzev, naravno, „Alien II“ koji prkosi ovom pravilu!)? Drugi serijal od 10 epizoda serije „ROME“ definitivno potvrđuje ovo pravilo! U ovom serijalu je dekadencija tadašnjeg Rima mnogo više došla do izražaja. Sa druge strane, izuzetno mi je smetalo izražavanje tadašnjih Rimljana kojima je svaka druga reč bila „fuck“!!! Prilično nerealno, zar ne?
Čitajući ovaj tekst stiče se utisak da su moje impresije isuviše kritički nastrojene prema ovom filmskom ostvarenju. Ipak, nije tako! Kostimografija u seriji zaista zaslužuje sve čestitke i to ne samo u smislu dizajna, već i u odabiru materijala za kostime. Šminka i maske su za svaku pohvalu. Scenografija je, takođe, odlično urađena u delovima koji prikazuju Forum i Senat, ali i mračne, uske uličice Rima, čemu treba zahvaliti poznatom „Cinecittà Studio„-u u Italiji, gde je većina scena serije i snimano. Soundtrack i muzika u samoj seriji su izvrsne, posebno ako ste u prilici da uživate u blagodetima Dolby Surround 5.1 tehnologije. Posebno bih pohvalio direktora fotografije u seriji koji me je nekim kadrovima zaista ostavio bez daha. Mislim da nisam dovoljno stručan da bih komentarisao glumu i režiju serije, posebno ako se ima u vidu da je više režisera i gomila producenata radilo na ovom ogromnom projektu.
Bilo kako bilo, gledanje TV serije „ROME“ za mene je predstavljao užitak, zbog čega i vama, strpljivi čitaoci ovog članka, preporučujem isto. Uživajte!
Relevatni linkovi:
Next Post