Šetnja po oblacima

Poslednjih godinu ili dve, veoma je aktuelna priča o nekakvom „cloud computing“-u. O tome – šta je „cloud“ i o čemu se zapravo radi, sedoh da napišem par reda teksta.

Nakon što nas je sve zadesila poslednja svetska ekonomska kriza, s’ jeseni 2008.godine, mnoge grane industrije su vrtoglavo krenule u ambis, na čelu sa bankarskom industrijom. Na udaru se, svakako, našla i IT industrija. Osnovni postulat opstanka u ovakvoj krizi bio je „smanjenje troškova“.

Osim uobičajnih načina za smanjenje troškova kakvi su otpuštanje radnika i zatvaranje proizvodnih pogona, u IT industriji pojavio se još jedan način – „outsourcing“. Prevedeno sa engleskog jezika, u poslovnom smislu, „outsourcing“ znači poveravanje dela ili neke celine poslovanja jedne firme spoljnom partneru na upravljanje i rad, a za račun firme poverioca. Praktična primena „outsourcing“-a pronađena je u informacionim sistemima kompanija, gde se određeni resursi kojima firma raspolaže, npr. serveri na kojima se nalaze aplikacije i podaci poslovanja određene firme, umesto da se kupuju i instaliraju u kompaniji, te zapošljavaju brojni sistem administratori i inženjeri unutar same kompanije, isti iznajme i drže u specijalizovanim kompanijama koje se bave iznajmljivanjem i održavanjem IT resursa.

Praktično, angažuje se određena firma kod koje se zakupi server koji vam je potreban i na njemu se ažuriraju podaci kompanije. Sve što je potrebno, a to je obezbediti kvalitetan telekomunikacioni link između kompanije naručioca i „outsourcing“ kompanije. Budući da su komunikacioni linkovi i Internet dostupni gotovo svuda i taj je uslov zadovoljen. Kompanija naručioc je smanjila svoje troškove za cenu nabavke određene opreme, te brigu oko održavanja iste, a „outsourcing“ kompanija dobila još jednog klijenta kojem nudi svoje usluge. Što više klijenata opslužuje jedna „outsourcing“ kompanija, to su cene njenih usluga jeftinije. Svi srećni – svi zadovoljni!

To je priča o „outsourcing“-u. A gde je tu „cloud computing“?

„Cloud computing“ je ustvari produkt „outsourcinga“ ili možda obratno. Naime, činjenica je da je procenat iskorišćenosti jednog prosečnog računara u firmi značajno manji od 100%. Pa zašto onda kupovati računar koji nemožete iskorisiti u celini? „Cloud computing“ treba zamisliti kao jedan ogroman virtuelni računar, koji se nalazi negde u svetu, a koji koristi više nezavisnih korisnika i to onoliko koliko je zaista svakom od njih potrebno, pa se, samim tim i plaća samo onoliko koliko je svaki od tih korisnika i realno potrošio.

Ova računica o plaćanju IT resursa samo onoliko koliko je i potrebno, tj. potrošeno, veoma je zainteresovala menadžere kompanija, pa su ubrzano počele da niču „outsorcing“ kompanije koje nude „cloud“ i to ne samo u hardverskom, već i u softverskom smislu (deljenje određene aplikacije između više nezavisnih korisnika). U smislu zaposlenih u IT industriji, došlo je do otpuštanja IT stručnjaka u kompanijama, ali i do enormne potražnje za tim istim IT stručnjicima u novootvorenim „outsourcing“ kompanija. Dakle, nije se desila socijalna katastrofa, veću su IT stručnjaci samo promenili zaposlenja. Opet, svi srećni – svi zadovoljni!

Na kraju kompanije su smanjile troškove nabavke i održavanja IT resursa, a pojavili su se specijalizovane IT kompanije koje su počele da opslužuju više klijenata sa istim IT resursima, zbog čega su bile u mogućnosti ponuditi jeftinije cene IT usluga. Brilijantna ideja zar ne?

Naravno da je „cloud“ našao primenu i pripremio ponudu i privatnim licima. Tako ste primetili da su poznate svetske IT kompanije počele da nude nekakav virtuelni prostor (uglavnom određenog kapaciteta u gigabajtima) na kome možete odložiti, tj. putem Inteneta „upload“-ovati  svoje fajlove, dokumenta, muziku, fotografije, video zapise i slično, kojima ćete moći prići i koji će vam onda biti dostupni 24h/365 dana u godini sa bilo kog računara, tableta, smart-telefona i slično. Sjajno zar ne? Ne morate više nositi svuda sa sobom svoj računar na kome su pohranjeni svi, vama bitni, podaci. Posebno je zgodno što vam je određena količina ovog prostora na raspolaganju besplatno. Ukoliko vam ponuđena količina virtuelnog prostora ne bude dovoljna, možete dokupiti željenu količinu po povoljnim cenama.

Primer takve ponude je „Google“-ov Drive, „Microsoft“-ov SkyDrive, „Oracle“-ov DropBox, „Apple“-ov iCloud, itd.

„Outsourcing“ ili „cloud“ kompanije, utrkujući se, svakodnevno šire svoje ponude. Pored hadrvera, sve je aktuelnija softverska „cloud“ ponuda. Dakle, danas nije potrebno imati instaliran program za pisanje tekstova na svom računaru. Isti možete startovati sa servera „cloud“ kompanije. Dakle, ne opterećujete svoj računar instalacijom aplikacije za pisanje tekstova, ne vodite računa o instalacijama novih verzija, o licencama, itd. Jednostavno „odete“, u Internet smislu, na lokaciju „cloud“ kompanije i startujete najnoviju, poslednje registrovanu verziju aplikacije za pisanje tekstova.

Takvu ponudu opet možete pronaći kod svetski poznatog „Google“-a (Google Documents) ili možda svima nama veoma poznati kancelarijski paket Microsoft Office, koji sada možete nabaviti u formi „cloud“ ponude pod nazivom „Microsoft Office 365“.

Da završim, virtuelizaciju je zamenio „cloud“, a paranoja oko nesigurnosti podataka poveravanjem na čuvanje istih nekoj drugoj kompaniji (mislim na „outsourcing“ kompaniju) polako iščezava.

Smanjite troškove i šetajte po oblacima!