Business intelligence

Ilustracija br.1 – Šematski prikaz BI-ja

Pre par dana u konferencijskoj sali „Atlantic“ nedavno otvorenog Hotela „Crown Plaza“ (bivšeg „Intercontinental“-a) u Beogradu, prisustvovao sam jednom predavanju pod nazivom Microsoft BI Roadshow with Peter Myers. Lično, ne volim konferencije obojene jednom bojom (Microsoft, Cisco, IBM, itd.), ali, moram priznati da mi je ova konferencija bila zanimljiva. Tačnije, radi se o predavanju gospodina Myers-a, koji priča o tome šta je BI, kako se koristi i kako koristiti alate koje je proizvela kompanije Microsoft za te svrhe. BI nije bila jedina tema, ali ću se ja u ovom tekstu zadržati na nju. Dakle, šta je to BI?

BI – Business intelligence, po definiciji koju sa pronašao na engleskoj verziji Wikipedia, predstavlja skup teorija, metodologija, arhitektura i tehnologija koje transformišu gole, tj. grube podatke u korisne podatke koje imaju smisao za poslovne svrhe.

Ova definicija meni zvuči prilično rogobatno i bez preterano smisla. Ja bih ovako pokušao objasniti:

U samom nazivu Business Intelligence nalazi se objašnjenje šta je to BI. Svi znamo šta znači „business“ (biznis), a „intelligence“ bih za ovu priliku preveo kao „obaveštajni podaci“. Spojeno, to bi značilo: biznis obaveštajni podaci! Upravo tako! BI je dakle analitička veština koja prvenstveno akvizicijom podataka, koristeći razne izvore podataka, a zatim koristeći napredne tehnike i metode ukrštanja podataka, stvara razvijene modele, tj. šeme podataka iz kojih se dobijaju izuzetno korisni izveštaji.

Iz ovoga bi se moglo zaključiti da BI najveću primenu ima u finasijskim izveštavanjima, što nije daleko od istine. Ipak, BI ima izuzetnu primenu u svim sferama života u kojima se statistikom dolazi do izveštaja.

BI je, prema rečima Gospodina Myers-a, „single version of truth“, a ovu je činjenicu potkrepio primerom da je na kvartalnom sastanku borda direktora jedne kompanije direktor prodaje izvestio skup da je kompanija u predhodnom kvartalu ostvarila dobit od 5%, dok je direktor marketinga izvestio skup da je rast prodaje ostvaren, ali ne 5, već 3%. Ostatak sastanka protekao je u međusobnom ubeđivanju direktora čiji je izveštaj tačniji. Kako je uopšte moguće da ova dva direktora imaju različite podatke? Da li se radi o pogrešnom „mapiranju“ podataka ili se radi o različitim izvorima podataka? Da li današnji svet biznisa i način poslovanja sme da dozvoli sebi ovakve propuste? Upravo tu na scenu stupa BI!

BI se sastoji iz 3 segmenta:

• DATA AQUISITION – prikupljanje relevatnih podataka iz različitih izvora;
• DATA MODELING – formiranjem adekvatne mape podataka potrebne za određenu namenu;
• DATA VISUALISATION – prezentovanje prikupljenih podataka ukrštenih i formatiranih utvrđenim modelom.

BI dakle vrši akviziciju postojećih podataka iz različitih izvora, koje kroz predhodno definisan model ukršta, spaja i kombinuje kako bi kao rezultat prezentovala traženi izveštaj. Ovako formirani izveštaji nisu standardni izveštaji koji se mogu dobiti iz standarnih aplikacija, koje većm imaju set izveštaja ranije definisan prema zahtevima menadžmenta.

Ovakvo modelovanje podataka dodeljuje BI-u još jednu veoma bitnu funkciju, a to je optimizacija podataka. Vrlo često, usled pravljenja specijalnih modela podataka, dolazi do optimizacije glomaznih baza podataka, zato što se, npr. ukrštanjem više baza podataka izvesni podaci ponavljaju ili se, pak, neki podaci mogu uslovno i prema potrebi kreirati iz nekog „data“ modela, pa nije potrebno da isti budu konstantno pohranjeni u neku tabelu.

BI profesionalci su uglavnom izuzetni poznavaoci baza podataka, tj. sjajni database projektanti, ali nikako nemoraju biti vrsni IT stručnjaci, već samo odlični korisnici informacionih tehnologija. Ja bi ih nazvao svojevrsne Eliot Nes-ove!

BI, dakle, nije nikakav produkt, komad hardvera ili nekakav specijalni softver, već način prezentacije postojećih podataka. Ipak, za bavljenjem BI-om neophodni su i neki alati, a Microsoft je, očito, na vreme prepoznao snagu BI-a i pripremio set alata pod nazivom „Power BI„.

Tačnije za bavljenjem BI-em mogu se koristiti mnogi Microsoft-ovi proizvodi, a najviše SQL, SharePoint Portal i Office paket. Prva dva su inderektni alati, a kada je reč Office paketu, Microsoft je razvio poseban dodatak koji se instalira na ovaj paket i to za poslednju, tzv. desktop verziju „Microsoft Office 2013 Proffesional Plus“ i cloud verziju „Microsoft Offfice 365 Pro PLUS“. Konkretno, radi se o dodacima pod nazivom Power Query, Power Pivot, Power View i Power Map. To je zaista napredan set alata nadograđen na Microsoft Excel aplikaciju, gde u posebnom „tab“-u pozivate ove opcije. Svi alati su zaista sjajno dizajnirani, od Power Query-ja do Power Map-a koja zaista fenomenalno geolokacijski vizuelizuje pripremljene podatke. Više o ovome pročitajte na zvaničnom sajtu: www.powerbi.com. Iako su napravili odličan set alata, mišljenja sam da će se ovom temom, ovaj američki gigant mnogo više pozabaviti u mesecima koji dolaze.

Ilustracija br.2 – Kako će BI izgledati u budućnosti?

Možda ću zvučati kao kakav Microsoft-ov billboard, ali zaista moram na kraju čestitati gospodinu Piteru Myersu na odličnom predavanju, tj. prezentaciji, a Microsoft-u Srbija na odlično organizovanoj i posećenoj konferenciji. Nadam se da će takvih konferencija biti sve više.