Search Engine Optimization (SEO)

NAPOMENA: Ukoliko vas mrzi da čitate ovaj tekst, možete ga preslušati ovde:

Ove nedelje bio sam na jednom predavanju. Pričalo se o „search-engine optimization“, skraćeno: SEO, što me je potaklo da napišem ovaj tekst. A da bih mogao da pričam o SEO-u, prvo ću početi priču o marketingu.

O marketingu…

Dakle, prema definiciji koju sam pronašao na „Wikipedia“, marketing tradicionalno predstavlja zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja tokova proizvoda i usluga od proizvođača prema potrošaču (korisniku, kupcu, klijentu), tj. marketing je disciplina koja se bavi pitanjima tržišta, potreba na tržištu i načina zadovoljenja tih potreba. Ja bih ovu suvoparnu definiciju banalizovao ovako: marketing je naziv za aktivnost koja ima za cilj da, na gotovo bilo koji način, poveća prodaju roba i usluga. Jedan od najboljih primera za to je brend.

Ja ne mogu da odolim a da vam ne pročitam definiciju za brend na koju sam naišao:

Brend predstavlja holističku sumu (sinergiju) svih podataka o proizvodima ili grupama proizvoda radi poboljšanja verodostojnosti i ugleda organizacije ili pojedinca. Sastavni elementi brenda su identitet brenda, vrednost brenda, prepoznaljivost i svest o brendu.

Neka mi ne zamere stručnjaci iz ove oblasti što ću opet banalizovati ovu marketinšku floskulu, ali, po meni, brend je ništa drugo nego marketinška tvorevina koji raznim marketinškim aktivnostima oderđeni proizvod ili uslugu izdvaja od konkurencije.

U informacionim tehnologijama, brendovi imaju izuzetno uticaja. Naime, takozvani „sklapani“ računar (postoji i drugi naziv, mnogo poznatiji, ali ga ja neću ovde reći iz razloga rasne tolarancije) solidnih performansi košta gotovo duplo jeftinije od istog takvog, tzv. brend računara. Ipak, kupovinom brend računara vi ne kupujete samo neko tamo marketinško ime, već brendirani računari, po kvalitetu i izradi zaista i vrede minimalno duplo skuplje od „sklapanih“ računara, te ovde pojam brenda zaista opravdava marketinšku akciju.

Marketinški produkt – SEO

Iako se možda mnogi stručnjaci iz oblasti marketinga neće složiti samnom, SEO je čist marketinški produkt, koji se, sprovodi u informacionim tehnologijima.

Dakle, SEO („search-engine optimization“), tj. optimizacija web sajtova za što bolje plasiranje istih na globalne Internet pretraživače, je aktivnost koja je počela da se sprovodi na web sajtovima još početkom 90.-tih godina prošlog veka. Doduše, tada se to radilo prilično, rekao bih, primitivno. Ukoliko ste želeli da se i vaš sajt nađe na listi tadašnjih globalnih Internet pretraživača, morali ste istima da pošaljete hiperlink (dakle punu Internet adresu) vašeg sajta, naziv i kratak opis, a onda bi pretraživači, nakon provere, uvrstili i vaš sajt u listu pretraga. Međutim, vremenom je postalo izuzetno bitno da se na toj listi, koju pretraživač isporuči onome koji traži nešto na Internetu, naš sajt nađe na vrhu, kako bi tražioc odmah otišao prvo na naš sajt, a ne na sajt naše konkurencije. I tako nastade SEO, koji se prvi put pod ovim terminom spominje 1997.godine.

Najveća „noćna mora“ svih webmastera je pitanje klijenta: „Kad će moj sajt da se nađe na prvom mestu na Google-u?

Moram reći da se ovo imlikatno pitanje se uvek postavlja u imperativu: „kada će?“ a ne „da li može?“. To je zato što je saznanje vlasnika Internet sajtova o SEO-u izuzetno niska.

Dakle, prvo, Google nije jedini globalni Internet pretraživač, ali jeste najveći, pa se optimizacija satova uglavnom radi prema pravilima samog Google-a.

Drugo, rezultati osnovne pretrage Googla (onih 10 po stranici, a može biti ukupno 10 stranica) se dobijaju tako što Google po određenim pravilima (koja nisu komercijalna) rangira Internet sajtove u svojoj bazi podataka. To rangiranje nije moguće kupiti, tj. platiti, već je potrebno vaš sajt optimizovati, tj. podesiti tako da ga Google pročita i rangira na što višem mestu u svojoj bazi podataka. Ovu optimizaciju rade stručnjaci koji su upoznati sa Google pravilima.

Treće, zbog toga što je SEO izuzetno aktuelan poslednjih godina, svi bi da se bave njime, i oni koji znaju i oni koji ne znaju, pa dolazimo do paradoksa, a to je da neki sajtovi, zarad optimizacije bivaju toliko unnakaženi i osakaćeni, da potpuno izgube svoj smisao, sadržinu i dizajn. Optimizacija sajta treba biti u službi same namene sajta, a ne obratno.

Četvrto, optimizacija sajta se vrši putem dve tehnike, a to su „On-Page“ i „Off-Page“ optimizacija. „On-Page“ optimizacija podrazumeva:

• poređenje ključnih reči u odnosu na konkurenciju i njihovu dalju analizu u vidu detaljnih izveštaja
• optimizacija meta tagova (title, description)
• sređivanje tagova u sadržaju (alt, title, naslovi linkova)
• optimizaciju naslova i podnaslova (H1-H6)
• kreiranje datoteke robots.txt
• kreiranje, registracija i obnova sitemap.xml
• popravljanje unutrašnje strukture linkova
• analizu dupliranog sadržaja
• kreiranje „404” stranice i „301” redirect po potrebi

„Off-Page“ optimizacija, sa druge strane,  je vezana za izgradnju veoma raznovrsnog i kompletnog link profila, odnosno za proces optimalizacije sajta van njegovih stranica.

Peto, SEO tehnike se, prema nekima, dele u dve široke kategorije: tehnike koje pretraživači preporučuju kao deo koncepta dobrog dizajna, i na tehnike koje pretraživači ne odobravaju i čije efekte žele da svedu na minimum, a koje se nazivaju spamdeksovanjem. Neki poznavaoci cele industrije označavaju ove metode, kao i one koji ih upražnjavaju, kao „belu“ i „crnu“ SEO.

SEO je ozbiljna disciplina, izuzetno cenjena u svetu, prvenstveno, kao marketinška aktivnost, a zatim i kao izuzetna informatička veštinama, koja dovodi do sjajnih, merljivih rezultata. S’ toga, ova se aktivnost ozbiljno i plaća, jer upravo klijentu i donosi puno.