MIKELANDJELO

Genijalni tragičar! Tragičar i/ili genije?

Neverujem da ću u ovom članku reći nešto novo što se već nezna o Mikelanđelu Buonarotiju – najtalentovanijem umetničkom stvaraocu svih vremena. To mi i nije cilj. Ja, jednostavno, želim da na svom blogu posvetim počasno mesto jednom besmrtnom velikanu koji je svojom genijalnošću postavio standarde u umetnosti, koje je i danas teško dostići.

Bez obzira što se o tome skoro sve zna, želim ovaj članak početi sa Mikelanđelovom biografijom. Moje lične impresije i razmišljanja napisao sam posle ove biografije.

Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni

(1475.-1564.)

Mikelanđelo Buonaroti

Rođen 6. Marta 1475.godine u malom toskanskom mestu Kapreze (Firentinska Republika).

Njegov otac Lodoviko bio je privremeni gradonačelnik ovog malog mestašceta. Lodoviko je, inače, zajedno sa svojim bratom bio naslednik opadajućeg bogatsva porodice Buonaroti koja potiče još iz 1228.godine.

Frančeska di Neri Miniato del Sera, Mikelanđelova majka,  umrla je kada je on imao samo 6 godina. Lodoviko se kasnije ženi Lukrecijom di Antonio di Sandro Ubaldini.

Umesto da sa šest godina krene da se školuje, Mikelađelo se u obližnjoj kamenorezačkoj radnji „igrao“ sa rezanjem kamenih blokova. Tek sa 10 godina primljen je u Urbinovu školu gramatike. Kombinacija kasnog započinjnja elementarne edukacije, te njegove nezainteresovanosti, rezultiralo je da je Mikelanđelo nakon 3 godine pravog „mučenja“ za njega nenaučen da čita latinski i grčki, krene na obuku u radionicu tada već poznatog i uspešnog firentinskog slikara Domenika Girlandaja. Iako je obuka trebala trajati 3 godine, Mikelanđelo je napušta nakon samo godinu dana tvrdeći da „tamo nema šta naučiti“, što nije bilo baš potpuno tačno, imajući u vidu da je slikanje fresaka Mikelanđelo naučio upravo u ovoj radionici.

Splet okolnosti dovode Mikelanđela pod zaštitu tadašnjeg vladara Firence, Lorenca (Veličanstvenog) Medičija, što će u mnogome profilisati Mikelađela kako u umetničkom smislu, tako i u ljudskom. Politički prevrati i pad Medičijevih 1494.godine odvode Mikelanđela na kratko u Bolonji. Njegov put dalje vodi u Rim, da bi se 1501.godine vratio u svoju Firencu.

Nakon njegovih ranih radova, statue „Baha“ (Muzej Bargelo, Firenca), te divne „Pijete“ (Bazilika Sv.Petra, Vatikan)…

Bah (1496.–1498.)

Pijeta (1498.)

…Mikelanđelo stvara najvažniji kip u svojoj bogatoj umetničkoj istoriji – statutu „Davida“ (Galerija akedemije umetnosti, Firenca). Tema je priča iz starog zaveta o suprostavljanju mladog Davida Golijatu.

David (1501.-1504.)

1505.godine Mikelanđelo na poziv Pape Julija II odlazi u Rim i preuzima izradu njegove grobnice. Ovaj period u Mikelađelovoj istoriji je prilično mučan i dugotrajan. Iako je grobnica prvobitno trebala izgledati sasvim drugačije, na kraju je napravljena mnogo skromnije uz dominaciju jedne predivne statue – Mojsije (Crkva Sv.Petra u lancima, Rim).

Mojsije (završen 1515.)

Strop Sikstinske kapele predstavlja preokret u Mikelanđelovoj umetničkoj istoriji. Iako se branio i odbijao da se bavi slikanjem fresaka, smatrajući tu vrstu umetnosti mnogo nekreativnijom od vajarstva, Papa Julije II bio je neumoljiv i insistirao da upravo Mikelanđelo oslika ovu veoma bitnu kapelu u Vatikanu. Tako je „Stvaranje Adama“  (Strop Sikstinske kapele, Vatikan) jedno od najvećih likovnih dela ikada urađenih.

Strop Sikstinske kapele (1508.-1512.)

„Strašni sud“ (Sikstinska kapela, Vatikan) poslednja je maestralna freska koju je Mikelanđelo uradio 1534.godine po porudžbini tadašnjeg Pape III.

Strašni sud (1534.)

U svojoj 72. godini života, Mikelanđelo je postao glavni arhitekta Bazilike Sv.Petra u Vatikanu, posle smrti svoga predhodnika Antonia Sangala Mlađeg. Kupola bazlike je nasleđe Mikelanđela koje ga je za svoga života načinila i arhitektom. Projekat same kupole doživljavao je razne promene, kako su se arhitekte ovog zdanja smenjivale, da bi sam Mikelanđelo projekat kupole vratio na osnovnu ideju svog prijatelja i prvog projektanta Bazilike, Bramantea, uz dodavnje ličnog pečata.

Bazilika Sv.Petra, Vatikan (1546.)

Umro je 18.Februara 1564.godine u Rimu, a sahranjen u Crkvi Santa Kroče u Firenci.

Genije ili tragičar?

• Šta reći o čoveku koji se još kao mladić ušunjavao noću u gradsku mrtvačnicu i krišom secirao leševe (govorimo o vremenu kada je seciranje leševa predstavljalo neviđeni jeres!) kako bi što bolje pronikao u anatomiju ljudskog tela i stvorio što realniju sliku, a kako bi svoje statue mogao izvajati što realnije? Da li je to bolest iili perfekcionizam? Bolestan perfekcionizam?!

• Da li je Mikelanđelo bio homoseksualac tvrdeći da je muško telo ustvari mnogo, mnogo lepše od ženskog, sa svim svojim oblinama i kretanjima mišića, te da je žensko telo suviše glatko, inertno i neinventivno?

• Kako opisati čoveka koji se decenijama mučio da izvaja svoje životno delo, jer su ga njegovi patroni u svojoj sebičnosti večito onemogućavali u tome, i koji je nakon toliko godina izvajao predivnu skulpturu Mojsija, da bi se na kraju zaključao u svom ateljeu i 7 dana, skoro bez hrane i vode, netremice posmatrao isti, da bi na kraju uzeo težak malj i razlupao deo kipa (koleno) urlajući „PROGOVORI!“? (Postoje predanja da je vezano za ovu činjinicu Mikelanđelo izvajao toliko savršen kip, da se u njega zaljubio i odbijao da ga deli sa bilo kim, te da ga je toliko savršenim načinio da je stvorio iluziju da će sam kip Mojsija progovoriti!)

• Šta je to što je on trebao izvajati, naslikati, izgraditi ili napisati, da bi konačno pronašao svoj mir i konačno bio zadovoljan onim što je stvorio, te mirno napustiti ovaj svet, budući da je Mikelanđelo umro nezadovoljan svojim životom i radom? Da li smo ustvari ostali uskraćeni i nikad nećemo videti zaista najveće Mikelanđelovo delo?!

• Ceo život, o malena, pa do smrti sanjate da izvajate najlepši mogući komad mermera i pretvorite ga u ariju, a postanete ustvari najpoznatiji kao slikar fresaka, koje ste uvek sujetno nipodaštavali, a svoj života okončali kao arhitekta. Da li ste vi onda genije ili tragičar?!

Moje preporuke

Nemorate biti zainteresovani za likovnu umetnost kao takvu da bi ste se bavili Mikelanđelom Bunarotijem. Njegovo doba, njegova mesta boravka, rada, njegov život, dovoljno je inspirativan sam po sebi. Zato vam toplo preporučujem da pročitate romanizovanu biografiju Mikelanđela, američkog autora Irvina Stona pod nazivom „Agonija i ekstaza“ iz 1961.godine. Priznajem da je malo obimnija (u zavisnosti od izdanja, preko 600 stranica), ali izuzetno zanimljiva, „pitka“ i lako čitljiva. Nakon početnog upoznavanja sa likovima, koje ide malo sporije, magično će vas privući knjiga i nećete se moći odvojiti od nje dok je ne pročitate do kraja.

Romanizovana biografija Mikelanđela

Normalan sled je da nakon ove pročitane knjige pogledate i fenomenalan film pod istim nazivom (baziran na samoj noveli) iz 1965.godine sa Charlton Hestonom u ulozi Mikelanđela.

Film „Agonija i ekstaza“

IMDb link: http://www.imdb.com/title/tt0058886

Ako ste pročitali knjigu i odgledali film i sami ćete krenuti u beskonačna pretraživanja sadržaja po Internetu. Evo nekih predloga:

• Wikipedia na srpskom jeziku i na engleskom jeziku;
• Oficijalni sajt Michelangelo Buonarroti;
• Biografija bio.TRUE STORY;
• Dnevni list „BLIC“ o Mikelanđelu…

Na kraju, spakujte kofere i krenite u obilazak severne Italije (Toskane), Firence, Bolonje i naravno nezaobilaznog Rima i uživajte u Mikelanđelovoj umetnosti! Moja topla preporuka je da obiđete što je više moguće!

Na kraju…

Ja se u ovom članku namerno nisam bavio komentarisanjem umetnosti Mikelanđela Buonarotija. Jednostavno, puno je pisano na tu temu, puno je stručnjaka analiziralo i definisalo umetnost ovog velikana svetskih razmera. Sa nekim od tih kritika, analiza i recenzija se slažem, sa nekim ne, jer sam mišljenja da je umetnost stvar, tj. pojava koju svako od nas individualno prihvata, ocenjuje i doživljava, te je smatram kao neku vrstu intimnog osećanja, nespreman da ga delim sa širim auditorijumom.

Besmrtni Mikelanđelo je čovek kome se divim u svakom smislu i koji zaslužuje svo divljenje i zahvalnost ovog sveta iako ne uspevam da ni na kraju ovog teksta odgovorim: Da li je bio  genijalac ili tragičar?

Dragi čitaoče ovih redova, ja sam svoje impresije pokušao da prenesem ovde, na ovom blogu i rado bih pročitao tvoje utiske i mišljenje na ovu temu, zato slobodno ostavi svoj komentar, na kome sam ti veoma zahvalan!