Večni Rim

Oduševljenje još na prilasku Rimu. Iz vazduha, avionom prilazimo aerodromu Lenoardo da Vinci – Fiumicino. Aerodrom se nalazi na samoj obali mora, tako da je i sletanje na aerodrom zanimljivo, zato što avion uglavnom sleće sa mora. Imate osećaj kao da slećete u neku letnju, turističku destinaciju. Miris mora.

Rimski borovi

A sleteli smo u jednu od najposećenijih evropskih/svetskih metropola – Rim. Nakon izlaska sa aerodroma, krećemo se taksijem ka centru. Prve impresije – specifični borovi, koji, čini mi se, rastu samo u Rimu. Nekako izgledaju drevno i izazivaju u vama neku vrstu poštovanja, jer imate osećaj da su to još od Cezara, Nerona… Da puno toga znaju. Nekako, ceo Rim miriše na te borove.

U dva navrata (Septembar 2005. i Novembar 2006.godine) sam posetio Rim. Oba puta odseo sam u Hotel Alberto Quirinale 4*, u neposrednoj blizini Trga Republike. Često sam putovao tih godina po celoj Evropi, a i dobar deo Amerike. Verujte da nigde nisam imao potrebu da intervenišem, osim u pomenutom hotelu u Rimu, gde i u 17h moja soba nije bila očišćena?! Ali, dobrodošli u Rim!

Ovaj se članak neće baviti hotelom u Rimu, već samim Rimom, ali iz neke moje lične vizure, onako kako ga ja doživljavam.

Dakle, moja prva asocijacija na Rim – espresso! Ljudi, tamo ćete u najgoroj rupi od kafića popiti fenomenalan espresso, a kamoli u nekoj boljoj kafeteriji. Espresso kafa je jednostavno njihov brend i njihov ritual u kome sam ja uživao! Dijagonalno, preko puta hotela u kojem sam odseo u Rimu, nalazi se autentična rimska kafeterija – George Byron Cafè. Septembarsko, divno jutro – sunčano, bistro, ali prohladno. 8h ujutru. U kafeteriji kao na pijaci, 30-tak „odela“ (poslovnjaka u besprekornim odelima, sa besprekornim frizurama, natopljeni galonima parfema) stoje na sredini lokala. Jedna polovina ispija svoj espresso gledajući u televizijske monitore okačene u svakom uglu lokala i glasno analizirajući jutarnje vesti. Druga polovina se tiska uz šank i svi istovremeno, u glas,  naručuju svoj: „espresso con un po ‘di latte freddo“ ili „espresso piccolo con latte caldo“ ili „macchiato matrimoniale con cioccolato e cannella“… Dakle, 30 gostiju, 30 različitih vrsta kafa! Neverovatni su! Kada se nekako i probijete do šanka i stidljivo pokušate na engleskom da zatražite kafu – auh, kakav problem! Prvo – ne čuju vas, drugo – ne razumeju kakvu kafu želite, treće – gde hoćete da pijete kafu? (za šankom – cena je jedna, za stolom u lokalu – druga je cena, a na terasi lokala – treća cena koja exponecijalno raste u odnosu na prvu!). Već sledećeg jutra, bio sam veći Rimljanin nego sami Rimljani: „Andiamo, Vitorio! Un doppio espresso con latte freddo per favore! Rapidamente!„

Kad pomenuh „odela“… Poznata je stvar da su Italijanke uvek sređene, ali da su Italijani tako sređeni, to nisam znao dok se nisam sam uverio.  Nisam video niti jednog Italijana da se šeta u izgužvanom odelu, da je neobrijan, sa neurednom frizurom. Prosto neverovatno! Italijani toliko polažu računa na svoj izgled da zaista plene pažnju. Mislim, radite u kancelariji, sedite u kolima duže vreme u toku dana, prosto je nemoguće da malo ne izgužvate svoje odelo, ali ja nisam video takvo prilikom mojih boravaka u Rim. Čak i one trodnevne do sedmodnevne brade, koje su po prirodi ružnjikave dok se ne „izfazoniraju„… Jednostavno, Italijani znaju da ih nose! Neke statistike kažu da Italijan prosečno provede 45 minuta ispred ogledala u svom sređivanju pre nego što izađe iz kuće?! Svaka čast! Oni su moj uzor.

I dok tako sedim u nekoj kafeteriju u Via Nazionale ispijajući ko zna koji espresso u toku dana, ne mogu se oteti sledećem utisku: „Imam osećaj da u Rimu, čak i kurir u maloj antikvarnici ima službeni auto na korišćenje, na koji je nakačeno rotaciono svetlo i uključena najača moguća sirena, dok žuri da uplati tiket za loto!“ Zaista je impresivan broj službenih automobila sa uključenim rotacionim svetlima i sirenama koji nekud mnogo žure. Imam utisak da se u Rimu razrešavaju svi svetski problemi!

Turističke atrakcije

Koloseum noću

COLOSSEUM je ipak zaštitni znak Rima, pa treba krenuti od njega. Posebno predivno izgleda u smiraj dana – sumrak, kada se uključi dekorativno osvetljenje! Zaista je impozantna građevina koja i danas izaziva divljenje, a mogu misliti kakvo je divljenje izazivala kada je izgrađena.

Pripremite se na ogromne gužve oko njega i u njemu. Međutim, najveći je izazov ući. Ogromni redovi za kupovinu ulaznice, a onda duplo veći za sam ulazak u Koloseum. Ali, obratite pažnju… U okolini se uvek nalaze spretni „turistički vodiči“ koji će vam ponuditi da vas uvedu na brži način. Kako? Oni oforme grupu od nekoliko turista, a onda na osnovu toga uspevaju lakše da kupe ulaznice za vas (po ceni koja je jeftinija, nego pojedinačna), a onda vas i kao grupu lakše uvedu u Koloseum na ulaze predviđene za grupne posete. Tako možete, za samo par evra više, sebi sačuvati puno vremena i živaca.

Ostaci DREVOG RIMA,  osim zaista nekog čudnog osećaja koji izaziva činjenica da je baš tu, gde se vi trenutno nalazite, pre 2.000 godina, veliki Imperator odlučivao o sudbini sveta, kod mene nisu ostavili neki poseban utisak. Nakon 18-19 vekova, normalno je da je na tom mestu ostalo par „kamičaka“, za koje će vam turistički vodiči reći: „Evo, vidite onaj mali beli kamen? E, to je ostatak od zgrade Senata u kojoj je…bla-bla-bla.“ Mislim da ćete više o drevnom Rimu saznati na Internetu, nego samom posetom ostataka istog.

Fontana di Trevi

FONTANA DI TREVI je prava turistička atrakcija. Predivna fontana do koje dolazite, ni sami neznajući kako, budući da se provlačite po nekim uskim uličicama, bez neke preterane mogućnosti orjentacije, više prateći reku ljudi koja se kreće u željenom pravcu. Na ovom mestu uvek ima mnoštvo ljudi, bilo da je podne ili 3h ujutru. Budući da sam više puta i u razna doba dana i noći posećivao fontanu, uvek sam se oduševljavaojednom tersaom na krovu zgrade koja se nalazi tačno preko puta fontane (tačnije, dijagonalno levo, ako gledamo čeono fontanu). To je prostrana terasa na krovu niske četvorospratnice, sa par velikih belih platnenih suncobrana, par divnih garnitura za sedenje, nekoliko palmi i sjajnom muzikom koja se čuje iz kvalitetnih masivnih zvučnika. Nisam shvatio da li je to neki klub zatvorenog tipa ili samo privatna terasa nekog bogataša, ali je mesto FENOMENALNO, i uvek sam želeo da provedem neko vreme tamo, budući da je pogled odatle na fontanu i ceo kompleks oko nje verovatno najbolji. Kada sledeći put posetim Rim, posetići i ovu terasu obavezno!

Fontana di Trevi je mesto koje svakako morate posetiti, okrenuti se leđima prema fontani i baciti novčić preko svog desnog ramena u nju! Time ste „potpisali ugovor sa Rimom“ da ćete se opet u njega vratiti! 🙂

PIAZZA NAVONA je divan trg na sa predivnim fontanama. Jedan od najpoznatijih „city sign“-a. Mesto okupljanja umetnika-slikara. Mesto brojnih restorana za turiste. PIAZZA DEL POPOLO – još jedan velik i lep rimski trg koji je poznatom Via del Corso (pešačkom promenadom i šoping ulicom) povezan sa  PIAZZA VENEZIA, najslikanijim rimskim trgom na kome se nalazi predivno zdanje „Altare della Patria„.

Mikelanđelov Mojsije

I dok tako lagano šetate od Piazza del Popolo duž Via del Corso razgledajući izloge i posmatrajući ljude, stićićete negde na polovinu ove duge pešačke ulice, kada trebate skrenuti levo ka poznatim „španskim stepenicama“ ili PIAZZA DI SPAGNA. Idući ulicom kojom stižete do španskim stepenica ostaćete bez daha, jer se u njoj nalaze butici najpoznatijih svetskih modnih kreatora. Ulica, dakle, završava španskim stepenicama – mestom gde se održavaju najposećenije modne revije. Poznato rimsko okupljalište i fenomenalno mesto za „blejačinu“. Ovde ćete sresti gomilu, uglavnom mladih ljudi, koji sede po stepenicama i ne rade ništa – samo uživaju. Zato, obavezno usput kupite kafu „za poneti“ ili veliki „gelato“ i priključite se armiji „blejača“.

Skoro da nije potrebno posebno naglašavati da morate posetiti PANTHEON (Hram svih bogova) izgrađenog 126.godine n.e. To je ustvari najstarija „živa“ građevina u Rimu, koja u arhitektonskom smislu zaista predstavlja hram svih bogova, u šta će vas uveriti arhitektura njegove kupole.

Mračni period Rima (mada ih je bilo više) upoznaćete kada posetite CASTEL SANT’ANGELO.

Trebali posebno obraćati vam pažnju na crkvu SAN PIETRO IN VINCOLI dom Mikelanđelovog Mojsija, umetničkim delom nad delima? Kako propustiti fenomenalnu baziliku di SANTA MARIA MAGGIORE?

Ja bih ovako moga nabrajati još satima, jer Rim je zaista neiscrpan kako u istorijskom, tako u arhitektonskom, a najviše u umetničkom smislu.

Vatikan – država!

Ja vam zaista ne želim pričati o Vatikanu kao što to čine razni turistički vodiči i brošure.

Za Vatikan vam definitivno treba barem 1 ceo dan za površni obilazak. Centralni trg i Bazilika Svetog Petra! Kakav monument! U stvari je nemoguće rečima opisati ovaj prizor. Taj osećaj moći, bogatsva i božanstva se može osetiti samo tamo – u samoj bazilici – najvećoj katoličkoj bogomolji na svetu u kojoj su smeštene mošti Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj sveti monument pored takvog verskog ima izuzetan umetnički i arhitektonski značaj. Njenu je kupolu Mikelanđelo… Hmmm… Ipak, morate doći u Vatikan i osetite ga, jer moje vam reči definitivno ne mogu dočarati to uzbuđenje.

„Sikstinska kapela (ital. Cappella Sistina) je najpoznatija kapela u Apostolskoj palati, zvaničnoj rezidenciji papa u Vatikanu. Čuvena je po svojoj arhitekturi i fresko dekoraciji koju su radili najveći majstori renesanse: Mikelanđelo, Rafael, Bernini i Botičeli. Pod patronatom pape Julija II, Mikelanđelo je od 1508. do 1512. oslikao 1100 kvadratnih metara tavanice Sikstinske kapele. Danas se ona smatra Mikelanđelovim najznačajnijim slikarskim dostignućem.“

Izvor: Wikipedia – Free Encyclopedia

Zar da propustite videti najveće slikarsko ostvarenje, Mikelanđelovu fresku: „Stvaranje Adama„?

Kako ovaj članak ne bi postao naporan, ja ću ga ovde završiti sledećom impresijom: „Čudno je kako Rim ima taj magnetizam koji vas iznova i iznova privlači da mu opet dođete u posetu sa istim uzbuđenjem kao kada ste ga prvi put posetili. Možda zato i nosi epitet VEČNI!“